Jos neki dan sam bila poletna i optimisticna oko izolacije u kucnoj idili. E danas odnosno zadnjih 72 sati, sam zapala u prvu krizu. Živci su mi debelo ugroženi.. Otkud god pocnem neko je da prostite sranje..
Krenimo od moje mile djecice (koja su u fazi da su sve samo ne mila)
Rebeka je dobila uzasan dar govora, na svaku moju ona ima još pet vise, na svaku moju vec molbu ona ko s nokta ima milijun razloga zasto to nece napraviti..
Škola na trecem, njoj savrsena. Red piskaranja red pjevanja, red piskaranja red plesanja i tako uci kad joj ozbiljno pomazem oko gradiva koje uredno dobivamo od prave uciteljice,ona bi plesala iza svke moje recenice.
Imamo i šipku koja stoji na stolu dok joj pomazem jer drugacije ju ne mogu zadržati na mjestu, dakle kaos.
Dok ova mala, ljudi moji. Ma ona samo place, što god poželi prvo slijedi plac, ako ne daj bože joj ponudim drugo ili ju ne razumijem što traži ona dobije blaži slom živaca i baca se po podu.. Onda ja u panici dajem ma što god to bilo. Znam znam uzela me u đir al ne mogu. Ne mogu se sad i sa tim borit.
Ponosna sam bila sto je ona totalno van mobitela i screen tima.
Imala je problem sa stolicom(tesko je kakila, e da i o ovom vam moram pisat) da ju smirim i zadržim na tuti, ja kreten mama ponudim joj mobitel sa dj. pjesmicama..
I što napravim.?. Sad mi djete trci sa tutom u rukama i vice koka koka, tu pjesmu obozava.
Ne to nije simpatično, to radi stalno, i ne, ne kaki joj se. Glumi.
Cak se i u noci budi i vice koka, jeb.. koka vise..
Samo sam joj jednom to dala. i stvorila ovisnika.
Vidila sam da izolacija na živcima lagano popušta u ovoj izolaciji, odlucim provesti sama sa sobom u tisini barem dva sata dok spavaju moji "najmiliji".
Sve isplaniram, ubacim se u u 6. brzinu da uspijem sve(vrazji okp me vise ne zabavlja) sredim sve u 2 sata a realno za to mi treba cijeli dan. (samo da vam prikazem napor koji sam ulozila, sve samo za 2 sata mira)
Dode vrijeme spavanja, e neš. Ova mala cvilidreta kao za sav inat svijeta cvrsto odlucila da nece ni oka sklopiti. I tako moj plan otpadne. Vjerovatno je to bio okidac mog ludila.
Svjesna sam da je i njima poremecena njihova rutina i da im nije lako. Al nije ni meni brate. Mlada dama sad vise ni po noci nece da spava, sad je našla imati skokove u razvoju, sad!
Kad su dani dugi kao vjecnost ni po noci nemam mira. Tko preživi pricat ce!
Imam osjecaj da ovo traje vec godinama, evo i zima se vratila. Sad vise ni na balkon ne mogu.
Kad smo bili na pocetku ja sam naivno ovo zamišljala, kako uz vatricu pijem kavu, citam knjigu, djeca uredna pocešljana igraju se u tišini,muz vesel kuha.
A kad ono, muž grintav što od mene što od sebe, djeca van kontrole samo vrište a ja... Ja po cijeli dan cistim, cistim cisto i nema kutka, ladice, prozora koje nisam presla.
Svu robu sam oprala, sve mirise po plavom lenoru.. Sve dakle. Ruke su mi izlizane i suhe od puste vode. Prvih dana me drzala neka snaga volje, plela sam macrame, ucila neke nove stvari u obradi. Sve sam napravila sto sam planirala, mogu reci da sam zbilja uzivala. Al onda je nesto prelomilo i evo me neuroticne. Jutros sam stala brojati da nije pms, i na sveopcu žalost nije ovo mi je karakter. :/
Svemu tome ne pridonosi ni ova virtuala. Svi kukaju, objavljuju slike primamljive hrane.
A ja kraljica se odrekla slatkog i kruha.. Svaka prava domacica se hvali svojim netom ispecenim kruhom i savrsenom hrskavom koricom, meni i dok ovo tipkam cure sline od pomisli. Ove jos bolje domacice se hvale i kolacima.. Ma mrs, cekam Uskrs jesti cu i ja...I bit cu mršava, e! Gladna sam vise od vas sviju.
Vec vam je jasno da mi sve ide na živce al jos najvise ove grupne poruke, te izazovi.
Vise nikom nista ne lajkam, sto od straha da ne upadnem u koju sektu a i jos vjerovatnije jer mi idu na živce. Neki dan sam dosla i u raspravu na nekoj objavi. Ali to nisam ja, to je ova situacija od mene napravila. Ja nikad al bas nikad ne idem po grupama i dajem komentare, pogotovo svadljivog karaktera. Ovaj put sam sa takvim guštom nekoj ženi dala do znanja da nije u pravu malo kasnije sam vidjela da mi mozda to i nije trebalo al moj ego mi je dao palac gore pa je ostalo po mom. Ali da ne bi mislili da je to sve, nije. Ostavljam šecer na kraju. Moj zakoniti ako do kraja ove karantene ostane moj bit ce dobro. Toplo se nadam da on ovo ne cita jer cu biti uhvaćena u vlastitu zamku. Ajme, meni on tako ide na živce , šutio, pricao, bio tu ili ne on mi dize tlak. Joj daj Boze da je pms jer ovo nece na dobro. Znam da se vani dogadaju zeznute stvari i da nam se u zadnje vrijeme izdogađalo i previse toga ne bas bajnog. Te brod, te samo lose vijesti, pa potres, nekako htio ili ne strah se uvuce pod kozu. Zato valjda pucamo. Vidim da mi i nisu bile od neke vajde one silne knjige o pozitivnom razmisljanju. Jedino iz svega ovog što izvlacim pozitivno je što smo zdravi, što imamo krov nad glavom, što nemamo oružja u kuci, što cu biti jedina mršava kad izademo iz svojih jazbina al i koga uopce briga za to. U razgovorima sa drugima shvatila sam da nam je vecini slicno. Ako nije dosada došlo do krize ne brinite doci ce . Bojala sam se pisati ovaj post jer su mi samo psovke na pameti.. Nisam htjela zvucati kao losija verzija Vedrane Rudan, al bi tako rado psovala ko kocijaš, rado bi se i napila. Svi opijati mi padaju na pamet i rado bi im se odala. Ali ne dam gusta svom zakonitom jer tad sam labilna, mogao bi mi se približiti, pa na koga bi se onda mogla ljutiti i grintati. Tko zna hoce li ovaj post vidjeti svjetlo ekrana, jer toliko sam nabrijana dok tipkam da me ne bi cudilo da pri zadnjem slovu sve obrisem. Toliko od mene grintave ni malo pozitivne svadljive,gladne i neuroticne.
Ovdje vam ostavljam i broj za psihološku pomoc corona 2020 za našu županiju,ako je zauzeto to sam vjerovatno ja,zovite ponovo 0915444433 :=)